Ĺ kole, umetnost i razlicitost

“Umetnost ne postoji samo da bi zabavila nego da natera nekog da misli, provocira, čak uznemiri, angaĹľuje u stalnom traĹľenju istine.”~ Barbra Streisand

Svi vidovi umetnosti - drama, muzika, vizuelna umetnost, poezija, film, fotograrfija i ples – stimulišu komunikacije među ljudima.  To su vidovi izraĹľavanja često korišćeni da promovišu društvene promene i zastupaju ljudska prava. Umetnost komunicira preko geografskih, političkih, rodnih I rasnih granica.Ljudska prava, takođe, prolaze sve podele i pripadaju svim pojedincima na planeti. Jednostavno rečeno, umetnost se reflektuje na sve nas – svi zajedno imamo iskustvo umetnosti. Ona nas čini humanim i pokreće nas da štitimo ljudska prava drugih.U učionici, umetnost omoguĹľava nemerljivo oruđe kojim nastavnici pokušavaju da prenesu osetljiva i izazovna pitanja ljudskih prava.

Kako je to jedan borac za ljudska prava rekao:

“...Umetnosti se, po svojoj prirodi, vide kao oruđa za promenu, razvoj svesti i mobilizacija za akciju. Sve je to primenljivo na razumevanje ljudskih prava i veštine koje su potrebne da podstaknu učenike na akciju. Sve što učenici čitaju, igraju, stvaraju, pišu ili izvode tiče se istraĹľivanja ljudskih prava. ZabeleĹľen je veliki uspeh u korišćenju pozorišta, muzike, pleas i pisane reči kako bi se učenicima omogućilo da daju glas za pitanja ljudskih prava, a samo u okviru školskog sistema. To je direktna veza i istraĹľivanje koji pokreću umetnike svih godina i dovode do promena.” ~ Sandy Borren Barrett, Associate Artistic Director, Stages Theatre, Hopkins, MN

Teme ljudskih prava i umetnost mogu se povezati u školama na mnogo načina. Evo nekoliko primera:

RazličitostLjudska prava obezbeđuju mogućnost afirmacije ljudskih različitosti i identifikaciju pretnje kulturnim identitetima kod kojih nestaju jezik i kulturna tradicija. Umetničke forme i stilovi se mogu koristiti kako bi se ponovo utvrdio identitet. Na primer, ljudi koji su kao robovi transportovani u Ameriku su prisiljavani da potisnu svoju kulturnu tradiciju. Uprkos tome razvijaju se pesme i pripovedanje kao sredstvo otpora a bluz, gospel i dĹľez su pomogli da se oblikuje afro-američki identitet. Danas mnogi afrički muzičari koriste rep i hip-hop kako bi izrazili prkos, protest i socijalni svest.

AktivizamKao što se umetnosti moĹľe koristiti kao propaganda, takođe moĹľe delovati i kao društvena svest tamo gde su prava i sloboge ugroĹľeni. Satirične pesme, drama ili stripovi su način na koji umetnici ukazuju na hipokriziju i zloupotrebu moći. Kulturne i umetničke slobode su oduvek upisane u Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.

Pozitivne društvene promeneUmetnost često odslikava status quo ali moĹľe i da ukazuje na promene i nove mogućnosti. Umetnost sa političkom ili socijalnom porukom moĹľe da bude ogromna snaga za one koji su iskusili nepravdu. Ona takođe moĹľe da simbolizuje stremljenje ka alternativnoj budućnosti. Nastavnici imaju moć da utiču na promene na mnogo načina. Član 27 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima kaĹľe, “Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom Ĺľivotu svoje zajednice, uĹľiva u umetnosti i deli sa drugima naučna dostignuća i njihovu korist.”

2011-11-30

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | 33 | 34