Antidiskriminatorna praksa u Norveskoj

Nastavnica oštećenog vida je radila u srednjoj školi privremeno na godinu dana 2000/2002. Medjutim, 2004. i 2005. je odbijena da se zaposli kao nastavnik muzike u toj istoj školi. Tokom 2005. taj posao je prerastao u stalni radni odnos, a ova nastavnica je imala osećaj da je odbijena zbog svoje invalidnosti. U skladu sa stručnom ekspertizom njenog advokata ona je definitivno bila najbolji i najkvalifikovaniji kandidat za taj posao. Radeći privremeno pomenutu godinu, nastavnica je dobila visoku ocenu za obavljeni posao. Ovaj slučaj je tim pre ozbiljan jer je škola koja ju je odbila potpisala sporazum o inkluzivnom zapošljavanju sa norveškom Vladom. Norveško udruĹľenje slepih i slabovidih osoba je pomoglo u ovom pravnom slučaju i utvrdilo da je ovo dobar primer kako su osobe koje ne vide ili imaju oštećeni vid diskriminisane u društvu. Svega 30 % osoba oštećenog vida, starosti od 16-67 godina u Norveškoj su radno angaĹľovane na poslovima od 20 časova nedeljno. IstraĹľivanje koje sproveo Norveški nacionalni centar za invalidnost pokazuje da će jedan od deset poslodavaca verovatno pozvati kvalifikovanu slepu osobu sa psom vodičem na intervju za posao.Branilac optuĹľenih, okruga Oppland, je izjavio da ovo nije slučaj diskriminacije nego lične prihvatljivosti ovog slučaja,  bez obzira na nastavničin invaliditet. Nastavnica je traĹľila odštetu od 6,25 miliona norveških kruna a ovih dana se očekuje sudska presuda.

2006-10-05

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | 33 | 34